Монаштво

Када монах пребива у послушности, не правећи компромисе, његов живот пун је пророчких појава, божанске истине и непролазне утехе. Његово потпуно распеће даноноћно привлачи на њега поглед Господњи, јер Господ у свом слузи препознаје сродан дух. Иако је постао као „живинче поред свог господара”, ипак открива да свагда стоји у Божијем присуству. Кроз непрестано предавање своје воље старцу, монах улази у токове Божије, те се у њега усељава дар Педесетнице, дар Светога Духа.
Монах који негује скрушен дух и трпи измене благодатне утехе, постаје наткосмички образ тајне Педесетнице. Ове утехе Духа Светога просветљују ум и снаже срце за испуњавање Божијих заповести. Они који се држе оваквог начина живота и који су згазили старог човека у складу са судовима Божијим, у стању су да смело завапе Богу својих отаца, речима псалма: Прилепи се земљи душа моја, оживи ме по речи Твојој.

САДРЖАЈ

Предговор
Увод